13. 2. 2016.

Da li je sreća dostupna svakome?

Koliko puta se zapitamo zašto se baš nama dešavaju loše stvari?
Iz kog razloga je život nekada toliko surov, da nam dođe da eksplodiramo od muke? Zbog čega nam sve, za čime žudimo izgleda nedostižno?

Na ova i mnoga druga pitanja možemo da dobijemo odgovor ako iskreno zapitamo sebe, šta je to što nam je stvarno potrebno.
Većina će reći, dobar posao, lepa kuća, skup auto...
Ako smatrate da je posedovanje materijalnih stvari rešenje svih vaših problema, samo napred, ja vas ohrabrujem da jurite svoje ciljeve.

Lično mislim da na život, ipak treba gledati iz drugog ugla.
Ljudi obično razmišljaju o tome šta nemaju, ali ne vide ono što imaju. Onda kada izgubimo nešto nama dragoceno, shvatamo koliko nam zapravo nedostaje.



Kako onda da znamo šta je to što nam treba, da budemo istinski zadovoljni i srećni?

Tvrdim da je svaki problem veći u našoj glavi, nego što je zaista tako.
Isto tako tvrdim, da za sve postoji rešenje, koliko god to izgledalo nedostižno.

Pre svega treba biti iskren prema sebi, bez uticaja okoline. Osloboditi se pritiska svakodnevnice,
briga i beskrajnih misli koje nam crpe energiju.
Dok smo pod pritiskom, teško da ćemo naći rešenje bilo kakvog problema.
Ako pritom sami sebi pravimo pritisak, što je u većini slučajeva tako, izlaza iz takve situacije skoro da nema.
Evo jedne lagane vežbice,  koja meni pomaže u kritičnim situacijama.

-Opustiti se u sedećem ili ležećem položaju uz laganu muziku ili u potpunoj tišini.
Sledeći korak je disanje. Duboko udahnite, zadržite na momenat i izdahnite.
Uz ponavljanje ovog procesa, razmišljajte o tome kako dišete. Posle nekog vremena,
problematične misli će verovatno da se pojave. U tom slučaju, treba ih samo pustiti da
prođu, dok ih posmatrate kao reku koja teče. U početku će ovo izgledati kao nemoguć zadatak.
Bitno je samo ostati miran i vratiti se ponovo na opažanje procesa disanja.
Svrha ovog ponavljanja je smirivanje uma i otklanjanje stresa.

Sledeće što treba da uradimo, je da se zapitamo šta je to što nam je zaista potrebno da bi se oslobodili onog
grčevitog i neprijatnog osećaja u stomaku. Većina zna odgovor, pitanje je samo da li ćemo ga prihvatiti.
Ukoliko i dalje ne vidimo rešenje, ne treba očajavati. Treba biti strpljiv i ostati smiren a rešenje
će se pojaviti kada budemo najmanje to očekivali.


-Veoma je bitno da li su ljudi u okruženju dobri za nas ili ne baš tako dobri.
Treba se okružiti ljudima sa istim razmišljanjem i interesovanjima.
Kada im iznesete problem, tu su da ponude rešenje ili u krajnjem slučaju utehu, ako je napad i kritika sve što dobijate od njih, onda mislim da oni nisu prava osoba za vas.
Kritika je poželjna samo ako ukazuje na rešenje i ako je dobronamerna.

-Radite ono što vas čini srećnim.
Sve što vam prija je dozvoljeno a da pritom ne ide na štetu drugima.

-Nabacite osmeh.
Neke studije govore o tome da kada se osmehujemo čak i na silu, osećaćemo se malo bolje.



-Verujte svom instinktu. To je onaj mali glasić koji nam govori da uradimo nešto ili
da se klonimo određene situacije ili ljudi. U većini slučajeva zanemarujemo taj osećaj
kada nas jednostavno mrzi da se pokrenemo ili nemamo dovoljno samopouzdanja.
Ako ipak uradimo to što znamo da je ispravno, ne samo da ćemo se osećati ispunjeno,
nego ćemo ubrzo shvatiti da je dobro što smo tako postupili.

Moje mišljenje je da se sve dešava sa nekim razlogom. Ako nam se u određenom trenutku
čini da je jako loše to što trenutno doživljavamo, kasnije shvatimo da nismo bili u pravu
i da se baš zbog te situacije stvara nova prilika ili iskustvo koje nam otvara nove
poglede na svet oko nas.

-Budite pozitivni, budite ljubazni, pomozite drugome u nevolji,
vratiće vam se desetostruko.

Život je previše kratak da bi se nervirali oko nebitnih stvari!

4. 9. 2015.

De(sta)bilizacija stanovništva

Recept za poslušnost gradjana u 10 koraka ( kako postati zombi ) :

1. Obmanuti ih da misle da imaju izbora u odabiru vlasti
2. Kontrolisati medije za informisanje
3. Dobrovoljno ispiranje mozga ( TV emisije, serije itd. )
4. Trovanje hrane, vode, vazduha
5. Prodaja lekova koji "pomažu u lečenju" od prethodne grupe
6. Smanjiti plate, tek toliko da se jedva plate racuni
7. Uništavanje privrede
8. Školovanje ( koje nije edukacija )
9. Nametanje novih tehnologija koje pomažu kontroli masa
10. Uništavanje pravih, porodičnih i moralnih vrednosti 




  • Prvi korak se sastoji od, naizgled ponude izbora kakva će biti vlast.



Demokratija ili otvorena diktatura. Jedina razlika izmedju ove dve grupe je u tome što je demokratija skrivena diktatura. Ishod je isti, potpuna kontrola ljudstva.

Ukoliko se ne slažeš samnom, pogledaj samo život u Srbiji poslednjih 15-20 godina.
Da li nam je bolje kada dodje nova vlast? Ili ipak obmanjujemo sebe pričom da će biti bolje, samo od sebe. Ako ni to niije dovoljno, obrati pažnju na svaku vlast od Miloševića pa do danas. Svi su nekako povezani, zar ne?




U jednoj knjizi o specijalnim jedinicama iz 90-tih, ne sećam se autora, govori o tome kako skinuti vlast ciljanoj drzavi. Vojnici specijalne jedinice za psihološko ratovanje, se ubace u zemlju i započinju organizovana okupljanja, proteste, koji prerastaju u nerede velikih razmera.
Zvuči poznato? Zar ovo nije slučaj kod skidanja Miloševića sa vlasti, skorašnjih nereda u Ukrajini?


  • Jedini pravi izvor ( još uvek ) istinitih informacija je - internet 


Na vestima se konstantno govori o nekakvom boljitku. I ta prica se provlači godinama.
Novine se uglavnom sastoje od crne hronike, sveta poznatih i sporta.
Crna hronika je takva, da crnja ne moze biti. Surova ubistva, silovanja maloletnih lica, otmice..
Svet poznatih je priča za sebe. Piše se o najsitnijm detaljima poznatih. A to kako se stiže do tako prestižnog mesta, je još zanimljivije. Što veću budalu praviš od sebe, imas veće šanse da privučeš pažnju i samim tim, postaneš VIP! ( Veoma bitni ljudi, na Engleskom ).
Sport je za one koji više vole da gledaju druge kako liju znoj, nego da se sami aktiviraju.

  • Televizija

Ne znam što me više fascinira, program koji nam se nameće ili ljudi koji to prate.Nikad mi nije bilo jasno šta ima zanimljivo u gledanju drugih kako se svađaju, seksualno izazivaju, nekad i potuku ili pak, ne rade ništa. I sve to za ogromne pare. Odličan primjer za omladinu!

  • Trovanje svega što nas okružuje
Ova grupa spada u mit. Krenimo od vazduha.

~Takozvani,, Chemtrails "ili hemijski tragovi, koji se ispuštaju iz aviona na velikim visinama, tako da izgledaju kao običan trag mlaznog aviona. Ali ovo nije ni blizu izduvnim gasovima


Ne zna se tačno od čega se sastoje, ali sigurno nije lekoviti prah.Ovo je problem u celom svetu i svi negiraju da je istina, tvrde, to je terija zavere.Sledeći put obrati pažnju kad vidiš ovako nešto.
Ma to je teorija zavjere, nego počeo je novi serijal farme.

~ Svi su čuli za GMO, (genetski modigikovani organizmi) i za štetno delovanje koje uzrokuje. To su živi organizmi biljaka, životinja ili mikroorganizama koji su veštački ubacivani u laboratoriji. Njihova svrha je povećati otpornost na insekte, tako što se u ćelije namirnice ubrizga DNK bakterije, koji proizvodi otrovan pesticid u samoj ćeliji.

Više o ovome možeš pročitati ovde.

Jedna od poznatijih kompanija koje koriste GMO je Monsanto.

Devojčica iz Argentine, gde se bore da proteraju Monsanto

Ono što znam iz ličnog iskustva je da hrana iz bašte, uzgajana standardnim metodama ima neuporedivo bolji ukus od kupovne. To je takozvana organska hrana i ona je tri puta skuplja od ,,obične".
~ Što se vode sa česme tiče tu je nešto bolja situacija, u Srbiji se dodaje hlor. Štetan je za zdravlje, ali na jednostavan način se može ukloniti. U čašu vode dodaj par kapi svežeg limuna ili tabletu vitamina C (on pročišćava vodu). U nekim zemljama se u pijaću vodu ubacuje fluor (koga ima u pasti za zube). Dva miligrama su dovoljna da ubije odraslog čoveka.
  •  Lekovi koji to zapravo nisu.
Farmaceutska mafija, je kao i svaka kriminalna grupa. Važan je samo profit, bez obzira na posledice. Naime, lekovi su u većini slučajeva tu da samo odlože zdravstveni problem, ne i izlečiti. Ukoliko misliš da pričam koještarije, da li si se nekada upitao/la kako se leče psihički poremećaji i da li je neko zaista izlečen klasičnim metodama? Kod ovakvih oboljenja se koriste samo sedativi-lekovi za smirenje.

U poslednje vreme, sve više ljudi se opredeljuje za alternativne metode lečenja, kod većih bolesti. A neretko se događa da neko završi i u zatvoru. Zbog čega bi to radili? Jednostavno, kome bi prodavali svoje proizvode, kada bi svi bili zdravi. Znaš li da je sida napravljena u laboratoriju? Ali, naravno, to je još jedna teorija завере.

  • Male plate

Skoro sam saznao da radnik u Švajcarskoj ima 5-6 hiljada evra nadoknadu, za isto radno vreme i uložen trud. U Srbiji, na jedno radno mesto se prijavi i do 30 kandidata, što govori, ako nemaš vezu, ispadaš iz priče. Ako nekim pukim slučajem dobiješ posao, radićeš kao rob. Za mizeriju. Ovde moram se nadovežem na moj predhodni tekst o strahu.

Kada bi samo narod shvatio koliko bi učinka imalo kada bi svi stali kao jedan, i kada bi zauzeli jasan stav da nema rada bez ispunjenih zahteva, siguran sam da bi bilo mnogo drugačije.

Ista priča je i za plaćanje računa, gde neki, čak i nemaju nikakve veze s uslugom. Ali to je račun koji se mora platiti, inače, oduzimaju ti imovinut ili u gorem slučaju ideš u zatvor.
  • Privreda
Srbija živi od privrede. Kako se krenulo, svaki ogranak će biti privatizovan.




 U 2015. godini, nije se promenila situacija. Moramo verovati političarima kada kažu da će biti bolje. Kada malo bolje razmislim, i jeste tako. Samo za njih.

  •  Školski sistem
Kače se slike i objave na fejsbuku, kako su roditelji ponosni što im deca kreću u prvi razred. Razumem ja njih, deca rastu, drago im je što vide svoje čedo kako pravi veliki korak u životu i kako će se po prvi put (ako izuzmemo vrtić) osamostaliti.

Ceo taj edukativni sistem je takav da samo zbunjuje đaka. Skoro sam imao prilike da čitam lekciju iz petog razreda, o zemlji i njenom okretanju oko svoje ose. Tako je napisano da sam morao dva, tri puta da pročitam, da bi' objasnio petaku kako bi on to shvatio. Nikada ni sam nisam bio neki učenik, ali se sećam jedne lekcije, gde je isti slučaj bio sa mnom.
Pored toga, deca koja su do juče skakala i trčala, primorana su da sede mirno po nekoliko sati u neudobnim stolicama. I tako skoro pola života.
Dok su se naši roditelji toliko radovali prilikom upisa, što smo to naučili u školi? Učeni smo da ne postavljamo previše pitanja, bar ne onih koji su od životnog značaja. I to je, koliko sam ja primetio, jedini razlog toliko bitne obaveze u našim životima.

Verojatno je to i razlog zašto se diploma ne ceni bez prakse.
  •  Nove tehnologije
60-ih ili 70-ih je nastao internet, za vojne potrebe. Danas, imamo mogućnost da koristimo GPS (Globalni pozicioni sistem). Radi na principu određivanja tačne lokacije korisnika putem tri satelita, sistemom triangulacije. Kakvu onda tehnologiju poseduju danas?

Sve što se izbaci ili ,,aplouduje" na internet gubi privatnost. Novi ,,pametni" telefoni u sebi imaju ugrađen GPS, prednju kameru. Samsung S4 čak ima ,,zaštitu" očitavanjem otiska prsta korisnika.Takođe, jedan haker je uključio veb kameru i ucenjivao poznate golišavim slikama. Naravno, bez prilaska računaru. Većina je toliko duboko u ovom živom pesku, da ne vide kuda sve ovo ide . Naveo sam samo par primera, a ima ih toliko da bi mogao ceo post da se napiše.
Ako te interesuje više o ovome, ovaj čovek je uradio veliku stvar.

Fejsebuk i druge socijalne mreže su postale sastavni deo našeg života, i naravno da se sve negde prati i beleži. Zašto su po većim gradovima uveli tolike kamere visoke rezolucije i čipovana dokumeta? Zbog sigurnosti? Tako je, ali sigurno ne naše.
  •  
    Moral i prave vrednosti
Da li moral još uvek ima neko značenje? Pohlepa je toliko uzela maha, da je veliki broj njih u stanju da nemilice, gazi preko drugih da bi postigli željeni cilj. Dotle se ide, da se takve osobe cene, kao uspešni biznismeni.
Sistemje postao takav, da decu ne odgajaju roditelji, nego ulica.

Ako je srećno, odrašće uz oba roditelja. Ali pošto im napredan 21 viek to nalaže, roditelji će većinu svog vremena provoditi na poslu, gde ih kinji svaka budala koja je na nekom položaju iznad njih, jer je u nekom srodstvu s poslodavcem ili je u nekoj stranci. I u većini slučajeva ne zna sklopiti dve, prosto proširene rečenice. Nakon toga, opet ti isti roditelji, dođu kući, premoreni od posla, putovanja i kontrolora-kauboja, gde ih čekaju još veći problemi-kako pregurati mesec.

Neizbežne prepirke, svađe, ponekad i tuče, utču na psihu deteta u razvoju. Moje lično mišljenje je da osnovno obrazovanje kreće iz kuće i da deca nesvesno postanu njihovi roditelji, koliko god to hteli ili ne.
Sve vše se uzdižu oni koji su najveći šljam i probisvet.
Omladini postaju uzori oni koji na lak način dolaze do ogromnih količina novca.
~Pevljke (pevačice znaju da pevaju), koje su polu gole i ne zvuče ništa bolje od gavrana na grani. Zato je tu tehnologija koja će da napravi zvezdu u usponu, kojoj je dovoljno da se naguzi.

~Kriminalci. Devedesete su ponovio u modi. Živi brzo, umri mlad. To je moto!

~Starlete. Ovo je novija pojava poznatih, bar što se Srbije tiče. U prevodu kurva za elitu. Sponzoruša koja je evoulirala u poznatu ličnost. I ključ uspeha je u tome da ima što gluplje izjave, koje prosto čine da mozak zaboli.

Sa druge strane nam se nameću prava i brakovi istog pola.
Da se razumemo, ja nemam ništa protiv toga što drugi rade u privatnosti, dokle god rade to dobrovoljno, bez prisiljavanja.
Naklonost istom polu nije nikakva novost. Postojalo je to odavno, samo što je bilo nelegalno. Čak se spominje u članku o sidi koji je obeležen iznad, kako je virus napravljen iskorijeniti crnce i homoseksualce. A sada se na silu održavaju parade, koje su teško osigurane.
Dok sve ovo pišem, ni malo me ne čudi kako postajemo pravi zombiji, slepi na očigledno, koliko smo pod uticajem trovanja od tela do uma.

Još jednom ću reći, rešenje je da svi stanemo kao jedan, da izađemo na ulice i zahtevamo promene mirnim protestma! Nije rešenje zapaliti pola grada, i opet, Jovo na novo. Ionako sve mi plaćamo.

29. 8. 2015.

Strah, saveznik ili protivnik?


Dok je našim precima u divljini, strah bio od suštinskog značaja za opstanak, koliko nam danas u moderno doba, strah zaista pomaže kada nismo u životnoj opasnosti?






Svakodnevna strepnja               

                            
Ono čega se većina najviše plaši, dok ide dobro utabanim putem svakodnevne rutine, je strah od neuspeha. Svako bi voleo da ima kvalitetniji život, dovoljno novca za nešto više od pukog preživljavanja i mogućnost za putovanjima, makar dva puta godišnje. A šta nas sprečava da dostignemo ono za čime žudimo? Strah od promena! Lažna sigurnost nas drži podalje od ostvarenja sopstvenih ciljeva, Svako nešto želi i priželjkuje. Ja još nisam upoznao osobu, da ima baš sve i da joj ništa više ne treba.

Ono što nas koči od bilo kakvog napretka, je nedostatak hrabrosti da se izadje iz šablona i bar pokušati da se uradi nešto, što bi kao što to uglavnom biva, pokrenulo lavinu neočekivanih okolnosti. Koje vode do  krajnjeg cilja. Zato se govori za nekoga ko uspe, da je imao sreće. Ja to ne bih nazvao srećom, nego odlučnošcu. Zato i ne može svako da istraje. Zapravo on to i može, ali ko je lud da trči punim sprintom ka neizvesnom, kada može da sedi zavaljen u fotelji uz omiljenu TV emisiju. Jer zaboga, ko smo mi da napravimo promene?!




Shvati da možes

 

Na koji način je najlakše držati stanovništvo pod kontrolom? Jedan deo će slepo verovati svemu što marionete u medijima iznose javnosti. Drugi deo, znatno manji, koji je malo svesniji situacije, će biti sputavan na sve moguće načine, naočigled svima, da ne uspe u nameri da se prikaže prava slika društva i njene potpune kontrole, Podizanje svesti i izlazak iz mraka, to je ono čega se svaka vlast boji. Da prestravljeno stado ovaca ukapira da je u većini i da je jako malo dovoljno za ...